Iz Sombora smo krenuli pola sata pre ponoći uzbuđeni, veseli i puni očekivanja. Iako, netipično za septembar na putu nas je pratila kiša, ali naš prvi izlazak iz autobusa u Pragu bio je bez padavina. Kao da nas je pustila da se zaljubimo u ovaj očaravajući grad. Tog dana smo krenuvši od Vaclavskih namesti, trga koji nam je kasnije služio kao mesto ponovnog okupljanja, obišli  praške ulice. Oduševljeni monumentalnim građevinama poput zgrade Nacionalnog muzeja, stigli smo do čuvenog sata Orloi, čiju tajnu smo otkrili. Nakon šetnje gradom, u večernjim satima stigosmo u hotel Olimpik gde nas je čekala okrepljujuća večera, ali i neizostavno druženje do kasno u noć.

Iako umorni i neispavani, ni ciklon Boris koji je protutnjio Evropom, nas nije sprečio da posetimo dvorac Hradčani, Kraljevsku palatu, kapelu Svetog Venicislava. Pošto je kiša bila uporna, mi smo odlučili da je pobedimo te smo na putu do Karlovog mosta pokupovali sve kišobrane i kabanice. Prelazak preko Karlovog mosta je bio uzbudljiv ne samo zbog njegove istorije već i zbog nabujale Vltave. Po tradiciji zamislili smo želju i krenuli dalje. Neki su svoje mesto našli u praškim pivnicama, drugi u galerijama i muzejima, dok je bilo i onih koji se nisu mogli zasititi prizora ulica, zgrada, suvernirnica.

Trećeg dana smo obišli Drezden, grad u Nemačkoj koji je najviše bombardovan u Drugom svetskom ratu. Podignut iz pepela može da nas nauči kako se čuva i ceni svoja istorija. Šetnjom kroz grad obilazili smo Cvinger palatu, Bogorodičnu crkvu, Drezdensku katedralu na kojoj se može videti srpski grb kao pečat poštovanja saksonskih vladara prema srpskom narodu. Takođe videli smo najveću porcelanasku sliku, urađenu tehnikom murala. Od našeg vodiča smo čuli zanimljive priče o "zelenom dijamantu" i najvećoj krađi blaga i dragocenosti iz "zelenog sefa". Na kraju kad nahranismo dušu svoju, upustismo se u kupovinu da obradujemo i telo.

Poslednjeg dana, najsunčanijeg, ali najtužnijeg zbog kraja putovanja, posetili smo Beč. Do tad smo mislili da smo videli najlepše gradove Evrope, ali ipak je Prag bio provincija Beča, ali Beč nikad nije bio provincija Praga. U ovom gradu ima puno toga da se vidi, mi smo za jedno popodne prošetali ulicom Marije Hilfer, videli Operu i posetili Istorijski muzej. Ostalo neki drugi put. Treba se vratiti kući, a sutra ponovo i u školu.